„Приповетке једнога каплара“
Бранислав Нушић
„Приповетке једнога каплара“
Приповедач у представи ЗОРАН ЋОСИЋ, глумац Народног позоришта у Београду.
Музику изводи НИНА ЋОСИЋ, члан Симфонијског оркестра РТС.
Извршни продуцент МИЛОРАД ЈОВАНОВИЋ
Снага Нушићевог приповедања, дубина и нијансираност његових ликова инспирисале су нас да „Приповетке једнога каплара“ пренесемо у позоришни чин. Креирали смо представу која је интимна, камерна, свесно сведена на само једно глумачко средство – говор, којим се тежи постићи онај утисак који сам читалац има док чита Нушићеву збирку приповедака. Глумац који се свесно лишио играња лика, преузевши на себе само функцију приповедача, тежи да својом приповедачком вештином дочара сву трагику ратних догађаја, узбудљиве судбине јунака, који својим животима и смрћу буде интензивна осећања.
Личне драме јунака приповетки дочарава и додатно појачава музика Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца. У избору композитора и композиција водили смо се њиховим специфичним изразом и могућностима да дочарају унутрашња стања ликова који су бачени у ратни вихор и не могу да му виде ни почетак ни крај.
„Приповетке једнога каплара“ су збирка кратких прича и цртица насталих на основу пишчевих личних доживљаја из српско-бугарског рата. Писана је природно и једноставо, са пуно саосећања према малом човеку и његовим страдањима у рату, које и данас делује свеже, и због свог антиратног става, модерно. Нушић је у приповеткама сликао сопствено виђење војничких догађаја. Он је у рат ушао са својих двадесет година и није га ни разумео ни анализирао, већ једноставно проживео и преживео. Многи проучаваоци Нушићевог дела сматрају да управо то проживљавање даје посебан тон приповеткама. „Приповетке једнога каплара“ су несумњиво потврдиле Нушића као талентованог приповедача који уме да опсервира не само карактеристичне животне појаве у специфичним ратним околностима него и да уочи занимљиве појединце и прикаже их психолошки нијансирано и продубљено. Приповетке су писане непосредно и са пуно топлог саосећања. Иако су многе приче скоро анагдоте, оне имају посебну убедљивост.
Представа „Приповетке једнога каплара“ траје један сат и петнаест минута.